Dolazak Zime, poznat kao Lidong na kineskom, važan je sunčani termin koji pejzaž oslikava tišinom i introspektivnošću. On predstavlja ključnu prekretnicu u tradicionalnom lunisolarnom kalendaru, simbolizujući završetak žetve i zvanični početak vladavine zime. Energija prirodnog sveta prolazi kroz duboku promenu; bujna, prostrana vitalnost jeseni opada, ustupajući mesto periodu unutrašnjeg skladištenja i štednje. Životinje započinju svoj duboki san, drveća stoje obnažena naspram neba, a osećaj mira se spušta na polja. Ovo nije vreme propasti, već vreme neophodnog odmora, nužne uspavanosti koja akumulira snagu za eksploziju života koja dolazi prolećem. Za ljude, ovaj prelazak predstavlja snažno podsećanje da usporimo, da odrazimo ritam prirode okrenuvši pažnju ka unutrašnjem, i da pripremimo svoja tela i umove za hladnije i tamnije mesece koji dolaze.
Кулинарске традиције током Појаве зими су дубоко повезане са принципима исхране тела и очувања топлоте. У различитим регионима, обичај утврђивања организма храном која обилује енергијом је заједничка црта. На северу Кине, прављење и уживање у пумпама је скоро ритуелна пракса. Припремање фарша, паковање нежног теста и дељење парећих пумпала са породицом је жест топлоте и заједништва који се супротставља надолазећем студену напољу. Израз „Једи пумпале на Лидонгу, или ће ти замирзнути уши“ на хумористичан начин истиче веровање у моћ ове хране да заштити од студена. На југу Кине, преференце често иду ка јачим супама и јелајима спорог кувања. Састојци попут ђумбира, берица гоџи, црних пасуља и богатог меса споро се кувaju у оживљавајуће чорбе које се сматрају побудитељем унутрашње енергије тела и његових одбрамбених механизама. Лепљиве куглице од лепљивог ориза, понекад испечене у богатој чорби или слатком сирупу, такође су популаран избор, а њихова лепљива, топла конзистенција се сматра извором удобности и трајне енергије.
Izvan kuhinje, početak zime nosi bogati niz kulturnih i duhovnih značenja. To je vreme za poštovanje predaka i razmišljanje o cikličnoj prirodi postojanja. Neke porodice obavljaju ceremonije kako bi iskazale poštovanje, zahvalnost za žetvu tekuće godine i tražile blagoslove za zimu. Filozofski koncept uravnoteženja jina i janga takođe je duboko važan tokom ovog perioda. Zima se smatra vrhom jina – stanja koje karakterišu hladnoća, tama i odmor. Kako bi se održala harmonija, neophodno je razvijati jang energiju kroz dovoljan odmor, održavanje toplote i konzumiranje zagrevajuće hrane. Ovaj period podstiče manje društveno angažovanje, pozivajući na aktivnosti koje neguju duh, kao što su čitanje, pisanje, meditacija ili uživanje u surovoj lepoti zimskog pejzaža. Ovo je doba za čuvanje vitalne energije, baš kao kod medveda u zimskom snu, i za tiho razmišljanje. Dok se svet spolja udubljuje u svoj zaleđeni san, početak zime nudi dragocenu priliku da staneš, da ceniš tišinu i da sakupiš unutrašnje resurse, osiguravajući da u proleće izađeš obnovljen, otporan i spreman za novi ciklus rasta.
