Долазак почетка зиме, познат као Лидонг на кинеском, је значајан соларни термин који обоји пејзаж тишијим, интроспективнијим пчелицом. То је кључна прекретница у традиционалном луносоларном календару, симболизује завршетак жетве и званични почетак владавине зиме. Енергија природног света претрпи дубоку промену; оживљавајућа, експанзивна виталност јесен се смањује, дајући место периоду унутрашњег складиштења и очувања. Животиње почињу да дубоко спавају, дрвеће стоје голе на небу, а на пољима се спушта осетљива тишина. Ово није време смрти, већ времена суштинског одмора, неопходног лењања који прикупља снагу за пролет који долази. За човечанство, ова транзиција служи као снажно подсећање да успоримо, да одражава ритам природе тако што ћемо се фокусирати на себе, и да припремимо наше тело и ум за хладније, тамније месеце које су пред нама.
Кулинарске традиције током почетка зиме су дубоко испреплете са принципима храњења тела и очувања топлоте. У различитим регионима, уобичајено је да се човек ојача храном богатом енергијом. У северној Кини, прављење и уживање у печенцима је скоро ритуална пракса. Припремање пуњења, упаковање деликатног тестова и дељење печеног топлог печенка са породицом је знак топлине и заједништва који се супротставља прохлади. Изрека "Једите печенке на Лидогу, иначе ће вам се уши замрзнути" хумористично наглашава веру у моћ јела да штити од хладноће. У јужној Кини, преференције се често склоне ка јачим супама и гушама. Ингредиенти као што су ђумбир, гоџи бобице, црни боби и богато месо се полако кипају у обнављајуће булеоне за које се верује да тонификују унутрашњу енергију тела и јачају његову одбрану. Глитено пиринче, које се понекад кува у богатој бульони или слатком сирупу, је још један популарни избор, јер се њихова лепкава, топла конзистенција сматра извором удобности и трајне енергије.
Осим кухиње, почетак зиме носи богату гоблину културног и духовног значаја. То је време за поштовање предака и размишљање о циклусној природи постојања. Неке породице одржавају церемоније да би се одало поштовање, изразиле захвалност за годишњу жетву и тражиле благослове за зиму. Филозофски концепт уравнотежења Ин и Јанг је такође дубоко релевантан у овом периоду. Зима се сматра врхом Ин, карактерише хладноћа, тамаца и одмор. Да би се одржала хармонија, неопходно је да се јавља јанг енергија кроз адекватан одмор, топлоту и конзумирање топле хране. У овом периоду се подстиче тишији друштвени календар, који позива на активности које хране дух, као што су читање, писање, медитација или уживање у дивљим зиманим пејзажима. То је време за очување своје виталне енергије, слично као што је медвед у хибернацији, и за улагање у тиху разматрање. Док се свет сназго засиљава у свој замрзнути сан, почетак зиме нуди драгоцену прилику да се зауставимо, да ценимо тишину и да окупимо своје унутрашње ресурсе, осигурајући да се у пролеће појавим обновљени, отпорни и спремни за нови циклус раста.
